 | Ostavljena beba
|
Seriju napuštenih novorođenčadi otvorio Srećko, pa su došla još dva dečačića, i jedna devojčica. Zakon majkama preti zatvorom do tri godine. Psiholozi kažu da je postporođajno stanje često odgovorno za čin majki, ali da je kriva i okolina
Za samo desetak dana četiri majke su odlučile da se odreknu svojih novorođenčadi, odbacujući ih. Troje je imalo sreće i preževelo, dok je četvrto – poslednje u lancu odbačenih beba, nađeno mrtvo. U ovoj neslavnoj seriji dečačići su imali više sreće, dok je jedina devojčica među njima umrla.
Najviše interesovanje javnosti izazvao je mališan pronađen u Lapovu, u buretu za grožđe.
Dečačić je bačen u magacin pored mlina porodice Prlić. Bio je go, u papirnoj kesi i samo pokriven bluzom, na kojoj je pisalo Niš. Imao je sreću da njegov plač čuje sedamdesetogodišnji Miodrag Prlić.
Alarmirana je policija, Hitna pomoć, i beba je upućena u Klinički centar u Kragujevcu. Kočoperni mališan, težak tek 2,4 kilograma, izborio se za opstanak.
Njegova slika obišla je celu zemlju. Prelepa beba dobila je prigodno ime – Srećko, a mnogi parovi su izrazili želju da ga usvoje. Sve u svemu, majka ga nije htela, drugi se oko Srećka otimaju.
Strasti oko Srećka još se nisu primirile, kad je na krevetu, na Odeljenju mikrobiologije u Zavodu za zaštitu zdravlja u Sremskoj Mitrovici, “osvanula” nova ostavljena beba. Dečačić, star samo tri dana i težak oko tri kilograma. Bebu su pronašli radnici Zavoda koji pretpostavljaju da je neko, iskoristivši trenutak njihove nepažnje, ostavio bebu.
Najverovatnije, jedna majka iz obližnjeg sela Laćarak, kojoj je ovo vanbračno dete i koja se u Sremskoj Mitrovici porodila dva dana ranije.
Za jednu majku iz Stenjevca kod Despotovca 1. april nije bio Dan šale. Ona se tog dana zaista porodila i na svet donela zdravog dečačića.
Pošto ga nije želela, ostavila ga je nepovijenog na smetlištu preko puta svoje kuće. Reč je o udatoj ženi koja je trudnoću krila od meštana, čak i od muža, kako se priča. Kad je bebu pronašao meštanin Dragan Nedeljković zvani Šešelj, i pozvao policiju, na licu mesta se zatekao i suprug porodilje, koji je pretpostavio da je njegovo dete.
Već sutradan na isti čin se odlučila i jedna žena iz Begaljice. Majka tri maloletne devojčice, koja živi u teškom siromaštvu, svoju četvrtu trudnoću je skrivala od supruga. Porodila se 2. aprila, u dvorištu. Porođaj ju je zatekao u odsustvu muža, pa je bebu stavila u džak i bacila u obližnji potok.
Mrtvo dete su pronašle komšije i pozvale policiju, koja je uhapsila osumnjičenu čedomorku.
Pred istražnim organima branila se tvrdnjom da je rodila mrtvu bebu. Rezultate istrage čeka na slobodi.
Različiti su motivi, kažu stručnjaci, zbog kojih se majke odlučuju da ostave svoju novorođenčad, da ih bace. Isto važi i za motive koji navode majku na odluku da usmrti svoje dete. Nekad bačena dece imaju sreće da prežive, a najviše ih umre od gladi, hladnoće, iznemoglosti. S obzirom na to da se žena neposredno posle porođaja nalazi u posebnom psihičkom stanju i da medicina, a i zakon, priznaje tzv. postporođajnu neuračunljivost, te žene imaju olakšavajuću okolnost, i privilegiju, u odnosu na ostala ubistva, pa se takvo ubistvo i naziva privilegovanim.
- Ubistvo deteta neposredno posle porođaja zakon kažnjava zatvorom, ali mnogo blaže u odnosu na ostala ubistva – objašnjava za R92 sudija Branislav Todić, šef Istražnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu. - Ukoliko je majka počinila čedomorstvo u stanju postporođajne neuračunljivosti, može joj biti izrečena ili uslovna kazna, što je najčešće, ili najmanje od tri meseca do tri godine zatvora.
Ovo delo naše zakonodavstvo, saznajemo, svrstava u grupu krivičnih dela u kojoj su ubistvo iz nehata i ubistvo na mah.
- S druge strane, majke koje ostave tek rođenu bebu i ona preživi, odgovaraju za napuštanje nemoćnog lica. Njima je zaprećena kazna do tri godine zatvora. Drugi stav istog člana kaže da ukoliko majka napusti bebu iz koristoljublja, kazna može biti do pet godina zatvora – kaže sudija Todić.
Mr Jasna Veljković, klinički psiholog i psihoterapeut u Gradskom savetovalištu za brak i porodicu, objašnjavajući sa stanovišta nauke pojavu da majka napusti ili ubije svoje tek rođeno dete, za R92 kaže:
- Najčešće je reč o ženama koje su slabijeg socijanog i materijalng statusa i uglavnom nižeg obrazovanja. Međutim, treba znati da inteligencija sa ovom pojavom nema ništa. Jer, i mentalno retardirana majka ume jako dobro da čuva svoju tek rođenu bebu i da veoma brine o njoj. Većina tih žena je neudata, mada ima i slučajeva da se tako ponesu i žene koje imaju brak, supruga, porodicu.
Naša sagovrnica kaže da takvih majki ima i u seoskoj, ruralnoj i u gradskoj sredini, ali naglašava.
- Majke svoju decu ostavljaju i u Beogradu, mada mnogo više u manjim sredinama, gde još uvek poprilično vladaju stroge patrijahalne norme. Kad se u selu, u maloj sredini, gde se svi uzajamno poznaju, rodi vanbračno dete, i ono i majka su za ceo život obeleženi. Dete kao kopile, majka kao kurva. I to ostaje i prati ih čitav život. Uz predstavljanje takvog deteta uvek ide: “To je kopile onog, one....”
Statistika - Zvečanska meka za napuštene
Prema podacima Doma za decu bez roditeljskog staranja u Zvečanskoj, u Beogradu, godišnje se zbrine oko 150 do 200 dece, uzrasta do tri godine. Među njima ima i onih koje su majke ostavile posle rođenja. Intreresantno je da roditelji svoju tek rođenu decu ostavljaju i u bolnici. Takve slučajeve beleži Institut za majku i dete u Novom Beogradu, gde godišnje bude ostavljeno u proseku pet do deset mališana. Ovakvu statistiku ima i kraljevački Klinički centar, u kojem je za poslednja tri meseca čak deset majki napustilo i stavilo svoje tek rođene bebe. U novosadskom porodilištu “Betanija” godišnje ostane po desetak beba, koje roditelji ne žele, dok Sombor, Subotica, Zrenjanin imaju manji broj napuštenih novorođenčadi.
Psiholog Veljković dalje objašnjava da je ovakvih slučajeva bilo i ranije, ali da su oni skrivani od javnosti mnogo više nego danas:
- I ranije su žene krile svoju neželjenu trudnoću i rađale decu krišom, i u Srbiji, i u Crnj Gori. Za porođaj su najčešće birale zaklonita mesta, u gustoj prirodi ili pored potoka. Nismo ni svesni koliko je kostiju neželjenih beba rasuto po takvim mestima. Samo se za neke slučajeve sazna. Crna brojka je jako velika.
Kad govori o psihološkom profilu majki čedomorki i onih koje napuštaju svoju novorođenčad, naša sagovornica ističe da su one mahom nezrele i zavisne ličnosti, i to u svakom smislu:
- Neemancipovane su i žene koje čitav život provode u strahu.
Skoro svaka od njih nosi i iznese celu trudnoću, sve vreme planirajući kako da se posle porođaja liši deteta. A ne treba ni napominjati da je, u najgorem slučaju, mogla da izvrši abortus.
Intresantno je, kako kaže Jasna Veljković, da je svaka od tih žena istovremeno i potencijalni samoubica:
- One su ozbiljno psihološki ugrožene. U užasnom su stanju i očigledno duševno poremećene osobe. Mnoge od njih, čak i ukoliko ne budu otkrivene, neće moći da žive u miru i spokoju. Godinama ih pritiska to što su učinile i velika je mogućnost da jedog dana, kad više ne mogu da izdrže taj pritisak, dignu ruku na sebe. One su svesne da su počinile jedan užasan čin.
Prema rečima psihologa, trudnoća inače nosi veliki faktor rizika za nastanak i razvijanje duševnih bolesti, kako nasleđenih, tako i stečenih – patoloških:
- Mentalnom zdravlju trudnica i porodilja, na žalost, u Srbiji se posvećuje jako malo pažnje. Kao da se svesno zaboravlja da posle porođaja kod žene može doći do postporođajne psihoze. Žene koje ulete u takvu psihozu nisu uračunljive, i po nekoliko nedelja. Ukoliko se bolest na vreme ne primeti i ne leči može prerasti u ozbiljnu duševnu bolest, za ceo život.
Jasna Veljković upozorova i ukazuje na ulogu i značaj porodice, koja bi, zajedno sa babicom, lekarima, itd. trebalo da prati fizičko i mentalno stanje trudnice ili porodilje:
- Svi iz okoline trudne žene su odgovorni za njeno stanje i njene postupke. Greška je osuditi samo ženu za ono što ona učini tokom trudnoće ili neposredno posle porođaja, jer krivicu dele i ostali.
Sredina - Društvena patologija
Kad je Slavica Glišić iz Prevešta kod Rekovca, maja 2004. godine ubila, ne po prvi put, svoju tek rođenu bebu, selo je ćutalo. Niko nije reagovao na to što žena više nema ni stomaka, ni bebe. U osvrtu na takvo ponašanje sredine, kulturolog prof. Dr Jasna Janićijević, za R92 je prokomentarisala: - To što je selo ćutalo je neka vrsta društvene patologije. Ali, mora se imati na umu da u selu ćute i zato što su odatle, iz tog sela, upravo muškarci koji su toj ženi pravili decu. I njima je u interesu da se mnogo ne talasa.
Rada Kovačević
Jelisaveta D. Ljutić
Foto: M.Timotić
|
