Da li ste bili žrtva nasilja?
Da
Ne
Đurađ na raspeću, a nije Branković
Nemački sud osudio na najtežu kaznu Srbina iz Kotor Varoši "zbog genocida u BIH", a sad ga puštaju na slobodu i peru ruke
Đurađ Kušljić

Radio je u Nemačkoj, a tokom građanskog rata u BiH nije ni metak opalio, ali se nekima učinilo da jeste, pa se i sud zaleteo i tretirao ga kao prvog do Karadžića i Mladića, pa mu presudio doživotnu

Beogradski advokat Milorad Panjević, odnedavno obilazi nadležne organe u Republici Srbiji i Republici Srpskoj ne bi li izbavio iz drastične i neverovatne nevolje Đurađa Kušljića (51), Srbina iz Bosne, iz Kotor Varoši. Njega treba deportovati iz Nemačke u zavičajnu državu, ali koju, kad ona nije više ona iz koje je poodavno otišao.
Đurađa je sud u Nemačkoj nedavno oslobodio doživotne robije na koju ga je pre šest godina osudio Bavarski vrhovni sud s obrazloženjem da je počinio genocid naredivši, navodno, streljanje šest Muslimana tokom rata na prostoru bivše SFR Jugoslavije (SFRJ).
Ovaj slučaj koji je po mnogo čemu sudski presedan, Nemci sada očigledno pokušavaju da zataškaju, jer Međunarodnom sudu za ljudska prava u Strazburu, kojem se Kušljić nedavno obratio, ne bi mogli da objasne čak ni s kojim su pravom podigli optužnicu za ratne zločine u BiH. Kako kaže advokat Panjević, Nemačka je država koja ni sa jedne strane nije bila zvanično umešana u rat na prostoru bivše SFRJ, a sebi je dala pravo ne samo da sudi za ratne zločine već i da izrekne doživotnu robiju za genocid iako to do sada pored tolikih optužnica nije učinio ni Haški tribunal.

- Potpuno je nejasno na osnovu kojih dokaza su, i u prvostepenom i u drugostepenom postupku, prvo pred Bavarskim a onda i pred Vrhovnim zemaljskim sudom, doneli najstrožu kaznu koju po tamošnjem zakonu može da izrekne pravosuđe – kaže Panjević.
– Verovatno bi nesrećni Kušljić do smrti robijao da se u međuvremenu nije obratio Sudu za ljudska prava u Strazburu i da Nemci nisu uvideli da ni optuženici pred Tribunalom u Hagu, za navodno mnogo gore zločine, za podsticanje, organizovanje i komandnu odgovornost za genocid, nisu dobili tako visoke kazne.
Kušljiću su, po oceni advokata Panjevića, sudili pravnici vrlo sumnjivog autoriteta. Svi dokazi protiv njega bili su samo izjave svedoke, i to Muslimana, tokom rata, neprijateljske strane.
Kako piše u presudi koju je nemački sud doneo 21. februara 2001, Kušljić je, kao nekadašnji nastavnik fizike a onda i direktor škole u Vrbanjcima kraj rodne Kotor Varoši, nezadovoljan svojim ekonomskim statusom, od 1989. godine počeo da povremeno gastarbajtuje u Nemačkoj.
A kada je maja 1995. godine našao posao kuvara u gostionici Nemice Elizabete Hones, u Minhenu, rešio je da tamo konačno i ostane. Tri godine kasnije sa njom se i venčao i radio u građevinskoj firmi koju je ona u međuvremenu otvorila.
Sudbina mu je međutim osmislila strašnu igru. Jednog dana na ulici ga je videla izvesna Šefija Lihović, njegova nekadašnja meštanka u rodnoj Bosni. U njemu je sem svog zemljaka `prepoznala` i čoveka koji je po njenim tvrdnjama, `realizovao genocid` u njihovom kraju.
Šefija je otišla u policiju i ispričala kako je Kušljić 25. juna 1992. godine lično naredio a onda i učestvovao u streljanju šestoro Muslimana, stanovnika Vrbanjaca, i da je kao šef lokalne policije učestvovao u progonu muslimanskih žena iz Vrbanjaca i Dabovaca, i to 25. juna i 14. avgusta 1992.
U presudi nemačkog suda piše da su oni tokom procesa pouzdano utvrdili da su ubistva i progoni bili deo plana o velikom etničkom čišćenje, odnosno da je Kušljić znao da pomaže planirano uništenje tamošnjeg muslimanskog stanovništva. Ili pravno rečeno `da je izvršio zločin sa predumišljajem`.
Kako stoji u presudi, sa `pobudom da uništi grupu osoba koje su vezane nacionalnošću i religijom i da ubije nekoliko članova te grupe samo zato jer su bili na putu njegovoj političkoj predstavi ekskluzivne srpske nacionalne države`.

`Optuženi je`, objašnjava se dalje, `pružao pomoć za genocid za koji su povod davali srpske vođe a koji je izvršen uz pomoć vojske i lokalnih policijskih jedinica`.
U obrazloženju kazne se objašnjava i da je Bavarski sud u ovom procesu pošao od činjenice `da je srpsko vođstvo za sprovođenje ratnih ciljeva, odnosno osvajanje i obezbeđenje područja Bosne i Hercegovine koju su Srbi želeli za sebe od aprila 1992. godine, počelo ratnim sredstvima osvajati ova područja i nakon toga ih etnički čistiti. Izvršenjem smrtne kazne, mučenjima, silovanjima i hapšenjima vršilo je teror pre svega nad muslimanskim stanovništvom da bi se ono istrebilo i progonilo.
A u pojedinim regijama, vojska i lokalna policija je postupila po primerima koji su se stalno ponavljali. To se dešavalo i od 11. juna 1992. godine u opštini Kotor Varoš a pre svega u mesnoj zajednici Vrbanjci, u kojoj je optuženi postao vođa lokalne policijske stanice pošto su Srbi preuzeli vlast nad tim područjem. U Kotor Varoši su bili uređeni zarobljenički logori gde su ljudi bili smešteni pod nehumanim uslovima, maltretirani i tučeni. Izvan logora su ubijanu muškarci muslimanske veroispovesti. Uništena su muslimanska sela i naselja, između ostalog i tri sela u opštini Vrbanjci, kako bi se onemogućio i ostanak, i eventualni povratak izgnanih Muslimana. Džamije su dizane u vazduh, žene su silovane...`
Iz ovih tvrdnji ustankovjenih saslušavanjem desetine svedoka uglavnom Muslimana koji su se našli u Nemačkoj, Bavarski sud je, piše dalje u obrazloženju presude `ispravno došao do uverenja da je političko i vojno vođstvo Srba, pored Karadžića i Mladića, dotičnih regionalnih predstavnika i vođa Srpske demokratske partije (SDS), imalo nameru da u pomenutim područjima isplanirano, sasvim ili delimično uništi nacionalnost Muslimana`.
U presudi se obrazlaže i nadležnost nemačkog suda da goni krivična dela ubistva s predumišljajem ali i zločine koje precizira Četvrta Ženevska konvencija o zaštiti civilnog stanovništva u ratnim vremenima, koje su mnoge države potpisale dalekog 12. avgusta 1949. godine.

- Niko zasad ne zna tačan razlog na osnovu koje je žalbe i čijom presudom nemačka vlast odlučila da oslobodi Kušljića - objašnjava nam advokat Milorag Panjević. - Bio je to, očigledno, jedan apsurdan proces, pa je tako i nađen izlaz iz tog pravnog ćorsokaka. Sad kad je sud u Nemačkoj odlučio da mu ukine dalje izdržavanje kazne, iskrsnuo je problem oko transfera, odsnosno njegove deportacije. Jer Kušljić ne želi da ga nemačka policija doprati do aerodroma u Sarajevu i tamo isporuči, s pravom zazirući od mogućih peripetija. Nemci nemaju zakonskih uslova da ga odvezu u Banjaluku, a vlasti u Beogradu nisu pokazale interesovanje da se transfer desi u prestonici Srbije.

Zamalo mu pripisali i Garašanina
Posle hapšenja i tokom suđenja Đurađu Kušljiću koji, kako je napisao u svojoj žalbi Strazburu, `nikada nije nosio uniformu ni učestvovao u ubistvima u BIH`, nemačke sudije su obrazloženje presude ispisale kao istorijski roman u kome je na 170 sitno kucanih strana velikog formata, optuženik kao glavni junak provučen kroz čitavu istoriju 20. veka, od stvaranja Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca preko političkih prilika na teritoriji bivše Titove Jugoslavije, do izveštaja Ujedinjenih nacija o velikosrpskom ratu za širenje na tuđe teritorije.
U tako obimnoj presudi dati su, do u detalj podaci i o tome kako se Kušljić školovao, šta je kada i gde radio, kako je sa koleginicom iz škole Đurđijom Jokanović imao troje dece... U opširnoj biografiji piše i da je Kušljić 1992. godine preuzeo rukovodstvo u novoosnovanoj policijskoj stanici u Vrbanjcima i da je sa te funkcije naredio i izvršavao zločine. Nije pomoglo što se on sve vreme branio da tokom rata nije ispalio nijedan metak niti je video ijednog mrtvog.


Jasna Jojić


ČITAJTE U 524. BROJU REVIJE 92

SKANDALOZNO:
Crna Gora otkazuje gostoprimstvo italijanskom Interpolu:
Mafijaši propevali Milo proteruje!


AFERE:
Velika prašina oko dodele rudarskih koncesija na Crnom vrhu
100 evra za zlatnu žicu!


ISTRAŽIVANJA:
Imovina srpskog naroda u bivšim jugoslovenskim republikama (ni)je zauvek izgubljena:
Slovenačka pljačka Srba teška milijarde dolara


ČISTKE:
Pozadina kadrovskih promena čuvara reda u Bajinoj Bašti:
Načelnik karabinom “upucao” otkaz


STRADANJA:
Zlatarsko jezero i Lim uzimaju živote duž magistralnog puta:
Danak u krvi na drumu do mora


NEOBIČNO:
Policajac Momčilo Jović otišao u penziju kuvajući za R92:
Palicu zamenio varjačom


APSURDI:
Vrščanin Jovan Petronj jedva izvukao živu glavu u Sutomoru:
Alava ljubavnica lomi kosti!

POVODI:
Pojas na reci od Šapca do Loznice raj za krijumčare
Drina dovoljno kriva za švercere

FELJTON:
Turci su davno otišli, ali...
Haremi u Srbiji još postoje